Nenad Vučković: Priroda Je Nenadmašni Stvaralac
Monday, August 13, 2012
Autor Ekološko-umetničkog projekta „Arijadnina nit“ Nenad Vučković smatra da smo svi deo prirode i da kao takvi moramo da se borimo za njeno očuvanje, umetnici možda i više nego drugi ljudi. Skroman kakav jeste, umetnost i prirodu stavlja ispred sebe, a to poručuje i drugim ljudima.
Kako ste došli na ideju da pokrenete Ekološko-umetnički projekat „Arijadnina nit“ ? Kada je i kako pokrenut projekat?
U proleće 2008. godine našli smo se moja dva prijatelja - Marko Simović, slikar iz Čačka, Dragoljub Jovičić, slikar i književnik iz Beograda i ja - i nekako zajedno došli na ideju da bismo mogli da napravimo ekološku akciju. Povod je bio Markov dolazak u Beograd (došao je na skup Ekoloških udruženja Srbije). Posle sastanka nas trojica smo otišli na obalu Dunava - na Ušće i sakupljali plastične flaše koje je reka naplavila. Na desetak flaša smo napisali ekološke poruke i postavili ih u nizu na šetalištu. To je bila pr(a)va ekološka-umetnička instalacija. Posle toga, iz samog rada sa ljudima i materijalom same od sebe otkrivale su se nove ideje, i tako je ostalo do danas.
Zašto baš „Arijadnina nit“?
Projekat se zove Arijadnina nit po starogrčkom mitu o Arijadni, Tezeju, Minotauru i lavirintu. Ukratko: Minotaur je živeo u lavirintu i uzimao namet od stanovnika ostrva u živim ljudima. Mnogi su pokušavali da ga ubiju ali su stradali izgubljeni u lavirintu. Tek je Tezej uspeo, jer je mogao da nađe put - sa klubetom konca, kako ga je savetovala Arijadna. Klasične vrednosti su temelj evropske i svetske civilizacije, kako za umetnost tako i za kulturu, a ekologija je kultura ponašanja i življenja. Interesantno je da se u ovakvim pričama (kao što je mit o Arijadni) pojavljuju odgovori na pitanja koja će biti postavljena tek mnogo kasnije - u današnjem vremenu. To je možda zato što one govore o dinamici energija koje formiraju ponašanje i odnose između ljudi, a to je uvek isto.
Koji je cilj projekta?
Ako bismo imali vagu na čijem se jednom tasu nalazi sve ono dobro što nam se događa, a na drugom tasu loše, cilj projekta je da povuče malo, koliko se to može, da kazaljka prevagne na dobro.
Projekat podržava Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije. U čemu se sastoji njihova pomoć?
Kucali smo na sva vrata, sve smo zvali. Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za omladinu i sport i Ministarstvo kulture su dali samo formalno podršku. Veća saradnja ostvarena je sa Gradskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine – ostvarene su korisne veze, saveti i sl. Najviše pomoći je došlo od Gradske uprave Beograda, Gradskog zelenila i Gradske čistoće - pomoći u materijalu i angažovanju radnika i tehnike. Sarađivali smo sa mnogim ustanovama kulture (Muzej savremene umetnosti, Etnografski muzej, Muzej grada Beograda, Muzej kralja Petra I, DKC Majdan…) i više javnih preduzeća, osnovnih i srednjih škola. Projekat za sada nije dobio novčanu pomoć od NVO-a, a ostvarili smo saradnju sa većim brojem NVO-a u oblasti ekologije. Ideja je da ne čekamo novčanu pomoć već da radimo onoliko koliko smo u stanju, bez novca. Naravno da to utiče na komfor, obim i rezultate rada. Ipak to radimo mirne savesti, jer znamo da smo uradili šta smo mogli.
Projekat se organizuje preko Udruženja likovnih umetnika Srbije. Na koji je način ono pomoglo?
Kao naciji Srbima je oduvek bilo aktuelno pitanje sloge. Svi moramo da radimo na tome da poštujemo jedni druge i iskreno sarađujemo. To je priličan izazov. Ako se energija ne troši nepotrebno ili pogrešno, može se postići i više i bolje. ULUS je u više prilika podržao projekat u trenucima kada je to bilo najpotrebnije i to su ti dragoceni primeri koji pokazuju „šta se sve može kad se male ruke slože“.
Ko su bili dosadašnji učesnici projekta?
U projektu je do sada učestvovalo 45 umetnika (slikari, vajari, pesnici, muzičari). Svi umetnici do sada su učestvovali volonterski, bez naknade, mada je u planu da, kada u projektu budemo raspolagali novcem, njihov rad bude plaćen. Takođe učestvovalo je i oko 150 volontera, uglavnom omladina, deca, njihovi roditelji i nastavnici... Njihovo učešće je naročit ponos projekta jer se tako ostvaruje ideja o kreativnosti kao kolektivnom činu i aktivnoj publici, što se sada i na svetskoj umetničkoj sceni može primetiti kao nov kvalitet.
Aktivna publika - učesnici/volonteri su stepen više od publike - oni direktno učestvuju u nastanku umetničkog dela. Ukoliko stvaranje umetničkog dela donosi autoru osećaj zadovoljstva i ispunjenja (a svaki umetnik iz svog iskustva zna da je to tačno) onda cela grupa ljudi koja učestvuje u postavljanju umetničke instalacije deli osećaj uspeha i zadovoljstva zbog ostvarenog dela, kao i zadovoljstvo zbog pažnje koja se posvećuje njihovom radu. Učešće mnogo ljudi u stvaranju umetničkog dela i zadovoljstvo koje taj rad donosi je važno i kao protivteža potrošačkom mentalitetu. Ako smo u stanju da na mlade generacije prenosimo svoje dobre osobine, tako da to za njih bude pozitivno iskustvo, time ćemo ih sigurno zaštititi od loših pojava. Mladi ljudi koji si ostvarili pozitivno iskustvo u saradnji na zaštiti prirode siguran su garant dobre budućnosti za planetu Zemlju. Onaj ko je jednom naučio kako da čuva i čisti, neće više prljati i uništavati.
Gde ste sve do sada gostovali sa projektom?
Gostovali smo jednim predavanjem u Subotici, u organizaciji ISIC međunarodne studentske organizacije.
Cilj projekta je, prvenstveno, stvaranje prilika za zajednički rad, jer se time neposredno uspostavlja kontakt među ljudima. Ipak ne odričemo se ni drugih vidova javnog predstavljanja kao što su izložbe, predavanja, intervjui u medijima, filmovi, Internet itd.
Recite mi nešto više o akcijama postavljanja instalacija na Kalemegdanu, Brankovom mostu, Ušću…
Svaka akcija je priča za sebe. Zajedničko im je da prvo ide mnogo telefonskih poziva, elektronskih pisama, adresa i podsetnika, sastanaka u raznim institucijama, molbi, dozvola, dopisa, letaka... Mnogo je pozvanih... Dobra priprema mnogo znači. Kada dođe dan za akciju sve treba da bude spremno - dobra priprema nas nosi kroz akciju kao što talas nosi surfera. Sve što se događa je jedinstveno, ne može se zaustaviti ni vratiti. Dobra koncentracija znači pratiti događaje, iskoristiti sve mogućnosti, dokumentovati, i tražiti nagoveštaje novih događaja, jer se kroz rad stvaraju iskustva i ideje za nove akcije. Ne treba da pripremom i planiranjem ograničavamo događaje, često se desi da stvarnost daleko nadmaši naša očekivanja.
Kako je izgledala akcija čišćenja Velikog ratnog ostrva?
To je bila prva veća akcija. Kao što je obično na svakom početku, čovek dobije malo više sreće. Odazvali su se mladi ljudi i rezultat rada petnaest ljudi videlo je 150 hiljada ljudi, za jedan dan, a to je ostavilo neki utisak na grad.
Ispričajte nam kako je tekla akcija „Tok dobrih vrednosti“?
Tu su utisci još sveži, kada se još malo slegnu biću u stanju da ih prenesem. Prošetajte desnom obalom (duž toka Save i Dunava, od Ade Ciganlije do Ade Huje), radovi će još neko vreme biti tamo. Akcija će se nastaviti.
Šta je za Vas umetnost?
Meni je značajno ono što je Momo Kapor napisao u knjizi „Uspomene jednog crtača“, gde umetnike poredi sa tragačima za zlatom... Malo ko od njih se obogati (češće se obogate naslednici).
Vrlo bliska tome je i ideja koju je Paulo Koeljo izneo u romanu „Alhemičar“: i tu se sve vrti oko zlata za koje se mora ići daleko, kroz avanturu, da bi se konačno našlo tamo odakle se pošlo.
To potvrđuje i Rade Marković u svom Uvodu za izložbu „Beogradski salon 2012“ (ovaj tekst može se naći na blogu http://ekoartproject.blogspot.com).
Projekat Arijadnina nit ima za cilj da umetnost predstavi kao kolektivni fenomen. Umetnost nastaje i postoji u interakciji autora-dela-publike. Stvaralački rad u javnom okruženju omogućuje da se odvija neposredna interakcija između umetnika, publike i dela. Uticaji se kreću u svim smerovima. Najbolje je kada prestane da bude važno ko je autor, šta je delo, i gde je publika - tada postoji samo živa umetnost kao fluid koga su svi prisutni svesni. To se očitava na licima u vidu osmeha. Tada svako od nas i svi zajedno može(mo) da doživi(mo) - celinu u najpotpunijem smislu, i svoj položaj u tome - kao posmatrač, ono što se posmatra i samo posmatranje istovremeno, kao obod i osovina točka i samo okretanje istovremeno, kao aplauz jedne iste ruke.
Stari ribnjak
jedna žaba skoiči,
jedna žaba skoiči,
zvuk vode.
I ovo je odgovor na pitanje šta je umetnost.
Mnogi dragoceni odgovori dati su na pitanje šta je u stvari umetnost. Ipak ta zagonetka i dalje stoji pred svakim ko u sebi oseća potrebu da se suoči sa njom (i kaže mu „reci prijatelj i uđi“).
Kakav odnos čovek treba da ima prema umetnosti, a kakav prema prirodi?
Rad stvara nove ideje, a to je nit, Arijadnina nit. Dakle, prvo ćemo pokušati da uhvatimo nit, a onda idemo tamo gde nas ona vodi. Kako prepoznati vodeći princip? U grčkom mitu o Arijadni vodeći princip je dala ljubav.
Iskustvo zajedničkog stvaranja umetničkog dela je tok koji se pojavio prilično davno - sa Josefom Bojsom, a ipak, tek treba da doživi svoj puni razvoj. Mi smo deo tog toka.
Ekologija podrazumeva pažnju i brigu prema prirodi. Izgrađivanje pravilnog odnosa prema prirodi može se postići samo bavljenjem prirodom. Taj uloženi trud se višestruko isplati jer mudrost, sklad i unutrašnji red koji priroda poseduje na neki tajni način prenosi se i na onoga koji se u to upusti. Priroda je nenadmašni stvaralac, lepeza boja i oblika, fontana inspiracije. Jedno drvo je složeniji i skladniji sistem od svih čovekovih ostvarenja. Zato pred delima prirode moramo imati poštovanja. Sve ono što je lepo, čisto i moćno oko nas u prirodi, treba da shvatimo kao naše sopstveno, jer - na kraju mi smo (ljudi) zatvoren sistem baš sa time - sa prirodom.
Zašto pojedinac treba da se bori za očuvanje prirode?
Treba da shvatimo da čuvajući prirodu u stvari čuvamo sami sebe. Čovek je otvoren sistem, sve energije i supstance koje prolaze kroz životnu sredinu teku i kroz čoveka koji je deo te sredine. Ukoliko je sredina zagađena spolja, zagađeno je i čovekovo telo iznutra. Posmatrajući naše reke, naše ulice grada, zgrade i pijace možemo zaključiti kako izgledaju naši krvni sudovi, nervi, tetive, zglobovi... Čovek je zatvoren sistem sa životnom sredinom u kojoj boravi. Zbog toga je bitna ekologija, jer nam pokazuje način kako možemo postići bolji kvalitet svoga života i zdravlja. A ekologija počinje u ljudskoj svesti - to je kultura poštovanja prirode i kultura sklada čoveka i prirode. Nalaženje tog sklada na jednom širem (civilizacijskom) planu neophodan je uslov za prevazilaženje dolazećih problema čovečanstva - prenaseljenost, zagađenje, nedostatak čiste vode i hrane, izumiranje flore i faune, promena klime...
Da li pojedinac može da donese promenu u društvu?
Da to su mogli Buda, Hrist i Muhamed...
Za nas obične ljude bolje je da se držimo onoga što je Šri Činmoj rekao:
„Ne pokušavaj da promeniš svet, nećeš uspeti. Pokušaj da voliš svet i gle svet se promenio, potpuno promenio.“
Takođe i:
„Hoćeš da popraviš svet? Najpre izmeni sebe.“
Naš dragi profesor Likovne poetike na Fakultetu likovnih umetnosti, Ljuba Gligorijević, nam je rekao jednu vrlo važnu stvar: ako osetite da nešto u vama izaziva jake emotivne reakcije, bez obzira šta i bez obzira da li su pozitivne ili negativne, tome treba da posvetite više pažnje, jer u tome leži velika snaga; taj naboj treba da pretočite u umetničko delo. Kod mene nebriga i zagađenost izaziva takva osećanja i trudim se da pratim profesorov savet, a naravno i savete Šri Činmoja.
Za Vas je svet mesto čuda…
Da, bavljenje umetnošću dalo mi je uvid u to. Ako uporedimo samo koliko su naša ljudska, makar i najveća umetnička postignuća mala u poređenju, recimo, sa jednim cvetom. Da li je neko od umetnika u stanju da napravi samo jedan cvet? Najbolje što možemo je da ga naslikamo, izvajamo, fotografišemo, opevamo i sl. Ako smo toga svesni shvatićemo kakvim smo čudom okruženi (štaviše, kakvog smo čuda učesnici-akteri).
Koji su Vam dalji planovi?
Kada se čovek penje na planinu on ispred sebe vidi mali deo puta - do prvog grebena. Ali prema nagibu sigurno zna u kom pravcu se kreće - prema gore tj. prema vrhu planine. Tako su i planovi kratkoročni, ali je usmerenje stabilno.
Krajem leta nastavljamo akciju „Tok dobrih vrednosti“. Zatim se sprema učešće na Jasenjoj izložbi ULUS-a u Paviljonu Cvijeta Zuzorić sa instalacijom pod nazivom „Kamila kroz ušicu igle“; učešće u projektu „Misija komunikacije“, učešće u projektu „100.000 pesnika za promene“, učešće na Green Screen Festu sa filmom i radionicom za osnovce i jedna ekološko-umetnička instalacija u Parku prijateljstva na Ušću. Takođe, sprema se i projekat separacije i reciklaže kućnog smeća u blokovima na Novom Beogradu. A na zimu, kad padne sneg - skulpture od snega ispred Konaka kneginje Ljubice...
Razgovor vodila
Tamara Lujak
No comments:
Post a Comment